BELA DAMA (DAMA U BELOM)

Ko više želi da sluša priču nego da je čita, može to ovde.

Uživajte u priči. 

 "Naravno ljubavi, evo upravo završavam sa poslom, znači pakujem se u kola i stižem kući, volim te, ćao". Spustio sam telefon, upalio auto i krenuo ka kući. Radio sam kao doktor u obližnjoj klinici, s tim što sam nekada kada im baš treba pomoć išao da pomognem i bolnicama koje su malo dalje od mog grada. Vidite, sve mi je išlo u životu, bio sam jedan od najboljih doktora na severu države, imao sam prelepu ženu kod kuće, dobru platu, prijatelje.. čak i ljubavnice.. Imam oko 40 godina, a moja žena 37. Kada ste medju najboljima, onda vas ljudi više poštuju i cene, i više vam se dive, kao na primer meni svaka medicinska sestra koju sam upoznao. Odlučio sam da krenem putem koji vodi kroz sela do kuće, bio sam umoran tako da na putu sa više krivina sam morao više da obraćam paznju, da ne bih zaspao za volanom. Bilo je toplo letnje veče, mesec je osvetlavao put kao da je ulično svetlo. Na izlazu iz jednog malog sela, ugledao sam devojku u beloj haljini kako stoji pored puta i stopira. 

Zaustavio sam auto i pitao je da li joj treba prevoz. Gledala me je, tiho prilazeći i ušla u auto bez ijedne reči. Bila je pomalo čudna, s obzirom da je imala belu haljinu koja je bila u modi još u prošlom veku, mada na njoj je izgledala kao da je upravo izašla iz prodavnice. Gledala je pravo napred i tiho rekla da je vodim kući. Nasmejao sam se i pitao je, "a gde je to kući tačno?". Pogledala me je pravo u oči, sa svojim beživotnim očima i pokazala mi je da se vratim u selo. Vozili smo se tako nekih 15 minuta, ona mi je pokazivala put, a ja sam je pratio i vozio. Odvela me je na nekom starom imanju ispred stare napuštene kuće, koja je izgledala kao da će se svakog trenutka srušiti." Nemoguće da je ovo tvoja kuća, ovde nikog nema, i ovo će se uskoro srušiti samo kako izgleda." Dok sam gledao sa čudjenjem u kuću, okrenuo sam se prema njoj, a nje nije bilo. Bio sam sam u autu, gledao sam kroz prozor i nisam znao sta se dešava. Da li ja to ludim ili su počele da mi se prividjaju stvari od umora? Izašao sam iz auta i počeo da je dozivam "devojko u belom! Devojko u belom!" ali niko se nije odazivao. Vratio sam se u auto i krenuo prema kući čudeci se i ne shvatajući šta se upravo desilo.

Kada sam došao kući svojoj ženi, večerali smo i ispričao sam joj šta se desilo. Gledala me je par sekundi tiho, a onda je progovorila. "Mužu moj, ja tebi verujem, izgleda da je to i potvrda toga. Veran si meni i samo mene voliš, zbog toga te je i pustila, ali svakako obraćaj pažnju i nemoj da staješ stoperima. "Gledao sam je podignutih obrva kako je u sekundi promenila raspoloženje i neznajući o čemu uopšte priča. Moja žena je bila posebna, jedina u mojoj okolini koja se bavila veštenjem i energijama, takodje su je zanimale i urbane legende, priče o duhovima i takve gluposti. Ja sa druge strane nisam verovao u takve stvari i po meni je sve išlo po nekoj logici i normalnom objašnjenju. Potom je dodala "Ne gledaj me tako, sigurno si čuo o toj legendi o ženi u belom koja stopira muškarce koji su neverni kako bi ih ubila i kaznila za neverstvo." "Ma daj, znaš da ne verujem u takve stvari i da je to samo priča koju su izmislile neke žene samo da bi počele da plaše narod. Sigurno sam samo bio umoran toliko da nisam ni primetio kad je izašla iz auta i otišla, ili sam samo zamišljao to, šta znam..." Izrekao sam to sa osmehom. I dalje me je gledala ozbiljno i rekla "možda ti ne veruješ u to, ali ono veruje u tebe i to je istina. Legenda kaže da, dok je bila živa, imala je dva deteta i muža sa kojim je bila srećna dok..." Zastala je. "Dok nije uhvatila svog muža kako spava sa drugom ženom. Muža nije zanimalo ništa što se tiče nje, rekao joj je da je više ne voli i da želi nešto novo, nešto bolje. Od tada je ona upala u depresiju i previše je želela osvetu nad svojim mužem. Priča se da je od te depresije i želje za osvetom poludela i da je svoju rodjenu decu utopila u reci kako bi mu oduzela to što je njemu najdraže. Kad se osvestila i shvatila šta je uradila, nije mogla da živi sa tim, tako da se bacila ispred kamiona na glavnom putu na izlazu iz sela. Od tada je zarobljena kao duh na našem svetu koji luta tim putem i stopira muškarce koji su neverni kako bi ih kaznila. U slučaju da nisu neverni, ona pokuša da ih zavede i kad pristanu onda ih ubije. Ako ne pristanu, onda otkrije svoje pravo lice, i tad ih ubije. Tako da uradi to zbog mene ljubavi, ne staj nikakvim stoperima, biću mirnija, molim te." Uzdahnuo sam i uhvatio je za ruku, "dobro ljubavi, biće kako želiš, neću da primam nikakve stopere u auto". Zagrlio sam je i preko poljubaca smo završili u krevetu. 

Nedelju dana sam radio svoj posao, u svojoj kancelariji dok me ponovo nisu pozvali na ispomoć malo dalje od mog grada. Da budem iskren, nisam baš bio oduševljen tim delom posla, ali kad je to bilo u opisu mog posla i zbog toga sam dobijao plus ekstra bonuse i tako dalje, onda se i nisam žalio... Završio sam kasno i krenuo kući. žena je uskoro trebala da se probudi i ide na posao, taman bih stigao kući da joj skuvam kafu i otpratim na posao, medjutim, ponovo sam video tu devojku. Stajala je u istoj haljini, mogu reći i na istom mestu stopirajući. Setio sam se sta mi je žena pričala mada... nisam verovao u te stvari, a ove večeri je bilo hladnije nego inače, tako da sam zaustavio auto i pitao gde je nestala pre neku noć kad sam je odvezo ispred one skoro srušene kuće. Gledala me je tiho, prišla autu i ušla u isti. Pogledala me je i rekla da je vodim kući, kao one noći. Počeo sam da osećam neki neprijatan osećaj, kao da nešto nije bilo u redu sa njom. Gledala me je pravo u oči, ali kad bih ja pogledao u njene.. nisam mogao da vidim ništa, ništa osim smrti. Upozorio sam je da ako želi da je ponovo vodim na isto mesto kao i prošlog puta, da će brzo izaći iz auta i da ću ja poći svojoj kući, jer nemam vremena da se zezam na takav način. Samo je buljila u mene, bez ijedne reči. Krenuo sam i posle nekih 5 minuta već mi je bio poznat put, okrenuo sam se da bih je pogledao i bila mi je skoro ispred lica, na oko 20 centimetara od mene, najezio sam se ceo, i tada sam već znao da nesto nije u redu. Počeo sam polako da paničim u sebi i rekao joj da zaustavljam auto i da je ostavljam ovde, a da se ja vraćam kući. U tom trenutku mi je stavila ruku na moju nogu i rekla tiho da ne zaustavljam jer ću možda dobiti nagradu kad tamo stignemo. Trebao sam tada zaustaviti taj prokleti auto. Pogledao sam je i nasmejao se, nastavio sam da vozim i za nekih 10 minuta smo već bili tamo.

Ugasio sam auto i okrenuo se prema njoj. ´´Kažes nagrada, jel? Onda, mogu da vidim tu tvoju nagradu?´´ Počela je da polako pomera svoju belu haljinu, i bila je tako zgodna... odmah se bacila na mene i krenuli smo stravstveno da se ljubimo, rukom sam joj prelazio po telu, okrenuo sam se kako bih izvukao kondom iz dzepa i kad sam se okrenuo nazad, nje nije bilo. ´´Ponovo??´´ viknuo sam. Izašao sam iz auta počeo da pričam kako je to bolje u autu nego u nekoj staroj skoro rospadnutoj kući, da se ne igra i da se vrati u auto. Krenuo sam prema vratima stare kuće, polako osluškujući okolinu. Počeo sam ponovo da je dozivam, ali nije bilo odgovora. Prišao sam vratima i odjednom je neka vrana samo tek tako izletela iz kuće i uplašila me do smrti. Krenuo sam unazad 2 koraka i sapleo se od nekakve daske koja je ležala na zemlji. Bilo je sve previše jezivo, i znao sam da moram odmah da odem odavde. ´´Ja odlazim odavde, ne mogu više!´´ Vratio sam se u auto i upalio ga, ali tačno pre nego da krenem, auto se ugasio. Probao sam ponovo, uopšte nije hteo ni da upali. Počeo sam da paničim i na trenutak sam refleksno pogledao u retrovizor. Ona je sedela tamo... gledajući me njenim mrtvim očima.